IMPRESIONIZAM
Prvi znaci impresionizma javljaju se 60-tih godina XIX veka u Francuskoj, kada je grupa od 30-tak umetnika po ela eksperimentisati sa novim oblikom izrazavanja. Pokret nije proistekao iz nekog odr enog programa ili teorije, to je bila zelja nekolicine umetnika da slikarstvu pristupe na posve druga iji na in koji je zastupala Akademija i sluzbeni krugovi Pariskih institucija.
Nema nekog naro itog datuma vezanog za po etak impresionizma ali su ve krajem 60-tih godina Monet, Renoir i Pisaro, prihvativsi Manetovo na elo o « istom slikarstvu» - (veri da sami potezi kista i mrlje boje, a ne ono sto oni ine, ine umetnikovu osnovnu stvarnost), odlazili na obale Seine i Oise i tamo slikali prirodu, a naro ito odsjaj u vodi.
Mnogobrojne boje u odsjajima na vodi dali su im ideju da svetlost slikaju upotrebljavaju i pruge kontrastnih boja, bez tamnih tonova za senke. Svoje palete ine svetlijima, nesvesno primenjuju i teoriju komplementarnih boja. Njutnovo otkri e o spektralnoj prirodi svetlosti se primenjuje u slikarstu impresionista. Saznanjem da je svetlost sastavljana od toplih i tamnih boja i da ne postoji crna i bela, oni i svetlost i senku izrazavaju bojama. Verovali su da je boja senke pod uticajem osnovnih boja,pa se senka mora sijati u hiljadu nijansi. Impresionisti stvaraju radosno i svetlo slikarstvo sposobno da izrazi i treperenje vazduha i drhtaj sun evog odbleska. Odblesci na vodi, sneg, oblaci, lokvanji, magla, izmaglica, vru ina, svezina ... itd, su bili povod za impresionisti ku sliku.
Impresionisti nisu prikazivali prirodu stati nu i nepromenjivu, ve su je prenosili kao kretanje i pulsiranje prirode. Posledice slikanja izvan ateljea (plein air) izazvala je rasto enost i dematerijalizaciju oblika. Spontan namaz boje se kroz vidljivi pot 232b16c ez etkice osamostaljuje kao vrednost sam po sebi.
Impresionisti ka slika je impresija rezultat neposrednih vizuelnih utisaka o sun evoj svetlosti i predmeta obasjanih njome. Pokret je dobio ime po Monetovoj slici «Impresija, zalazak sunca» na izlozbi 1874.g.. Dao ga je kriti ar Louis Leroy, kao pogrdan pojam. Impresionisti ke slike u po etku nisu naisle na odobravanje ni kod konzervativne publike ni kod kriti ara, ni kod rezima Napoleona III. Oni su smatrali da su njihova dela vulgarna, nedovrsena, poput skica.
Spontan odnos prema svetu, a ne odre en odnos prema Evropskoj kulturi omogu uje impresionistima korisćenje likovnih elemenata svih naroda i nacija. Oni su bili odusevljeni Japanskom umetnosću, zbog njihovog odnosa prema prirodi, zbog Japanskih grafika i dr.
Impresionisti odbacuju akademski na in slikarstva (mirno u, simetriju, jasno u, red), razliku izme u srednjeg plana i pozadine, osvetljenja spreda potrebno za chiaroscuro, jasno u obrisa, ravnotezu mase i boje i vrsto u oblika. Njihov stil je slobodan, zivahan, neposredan i promenjiv. Koriste primarne boje u kombinaciji sa komplementarnim bojama. Boju nanose u pahuljama mrljama boja, zivahnim potezom kista u vidu zareza.
Javlja se novo shvatanje boje, revolucionarna ideja, boja je
sredisnja tema slike, a ne cilj. Sadrzaj zamenjuju vizuelnim utiskom, a psiholoska percepcija je vaznija od stvarne teme.
Teme su: pejzaz, pariski bulevari, svakodnevna realnost, prizori iz sveta zabave, igranke, koncerti, kafane, pozoriste, balet. Sa lako om su hvatali brze pokrete, ritmove, gracioznost, skok, okret. Odbacuju se istorijske mitloske i sentimentalne teme.
1863.g. impresionisti izlazu u Salonu odbijenih, skandal izazvao Manetov «Doru ak na travi»
1867 - 1869.g usaglasili su se, javlja se zajedni ka svest
1873.g ponovo izlazu u Salonu odbijenih
1874.g prave vlastitu izlozbu
1877.g tre a izlozba pod nazivom «Exposition des Impressionistes» + prvi broj asopisa L'Impressioniste
1880.g. raspada se skupina
1881, 1882, 1886.g tih godina slabi solidarnost i impresionizmu se blizi kraj. Tek tada impresionisti dobijaju priznanje. Dakle, impresionizam je bio veoma kratak pokret u istoriji umetnosti, ali sa velikim uticajem na moderno slikarstvo.
EDOUARD MANET 1883.g.)
Mane
je bio sin pariskog sudije i otmen gospodin. Majstorski je radio sa pigmentom i
prvi je radio pomo u «bojenih mrlja». Pod
uticajem je bio Courbeta i Velazqueza, a kasnije i Japanske umetnosti. 70-tih
pod uticajem Morissotove, dolazi vise u dodir sa grupom
impresionista. Posetio je
Njegova je zamisao o « istom slikarstvu
1863.g. na izlozbi u galeriji Marinet izazvao skandal slikom «Doru ak na travi». Retko stvara « ist» pejzaz. Uvek se bavi kompozicijom, potez je zivahan. Boje je nanosio direktno na belo platno, bez polutonova. Mnoga njegova platna su slike slika, moderne reprodukcije starijih dela. Slike mu se odlikuju ose ajnom udljivosću
Izbegava sve na ine, po ev od Giottovog vremena, da platno pretvori u slikarski 3D prostor, ono je za njega pregrada. Manet: «naslikano platno je pre svega materijalna povrsina pokrivena bojom i mi treba da gledamo na nju, a ne kroz nju». Dela:
Doru ak na travi, 1863.g., ulje na platnu, Louvre, Paris, skandal na Salonu odbijenih, inspirisano Rafaelovom gravurom, delo bez senki, nema dubine, volumen svodi na ravni, razmazuje boje u velikim povrsinama, prikazana nagost zene je u kontrastu sa ode om dva muskraca.
Olimpija, 1863.g., Musee d'Orsay, Paris, izazvalo skandal na Salonu odbijenih, smeo prikaz kurtizane i glorifikacija tela.
Frulas, 1866.g., slika na platnu, Louvre, Paris, nema senki i dubine
Zena sa lepezama, 1873.g., Musee d'Orsay, Paris, japanski uticaj
U amcu, 1874.g., Metropolitan Museum, NY
Nana, 1877.g., Kunsthalle Hamburg, prostitutka
Bar u Foliet Bergereu, 1881 - 1882.g., London
CLAUDE-OSCAR MONET 1926 g.)
Klod Mone je najdoslednji impresionista.
Takmi io se sa Renoarom u do aravanju odsjaja u vodi. Akcenat na njegovim slikama je atmosfera koju stvara svetlost, mrlje boja i potezi etkice, dok je predmet nevazan. Prihvata Manetovo shvatanje slikarstva. Vremenom gubi konture, cepka poteze i razlaze boju.
Od 1890 g. po eo je da slika u serijama i da prikazuje istu temu u razli itim osvetljenjima i u razli itoj atmosferi. Dela:
Reka, 1868 g., slika na platmu, Umetni ki muzej, ikago, slika na vodi nije tu da pove a dubinu prostora, ve jedinstvo stvarno obojene povrsine
La Grenoulliere,1869 g., Metropolitan museum, NY, voda je sjajna, odblesak, takmi i se sa Renoarom u prikazivanju odsjaja u vodi
Impresija, izlazak sunca, 1972 g., Musee Marmottan, Pariz, uvena slika po kojoj je pokret dobio ime
Bulevar des Capucines, 1873 g., Cansas City, svetla i prozra na slika
Zena sa suncobranom, 1875 g., Nacionalna umetni ka galerija, Vasington DC
Japanka 1876 g., Muzej likovnih umetnosti, London, slika nadahnuta japanskim grafikama, pozirala mu njegova zena Camille
Zelezni ka stanica Saint-Lazare, 1877 g., ulje na platnu, Musee d'Orsay, Pariz, postoji 7 varijacija ove slike, glavne teme nisu uticaji svetla, ve pare i dima na stvarnost oko sebe
Rue Montorgueil, 1878 g., Musee d'Orsay, Pariz, viorenje zastava na vetru
Katerdala u Rouenu 1894 g., Musee d'Orsay, Pariz, najpoznatiji primer impresionisti ke studije promene vremenskih uslova i prolaska vremena, na boje. Postoji oko 30-ak slika: Harmonija u plavom, Harmonija u belom, Harmonija u plavom i zlatnom ...
Lokvanji 1919 g., Musee d'Orsay , Paris, voda pokriva itavo platno, postaje neprepoznatljiva pove avaju i gustinu i zasi enost biljnim svetom, te u vrsćuje komopoziciju
PIERRE-AUGUSTE RENOIR 1919 g.)
Ogist Renoar je u io je tradicionalno slikarstvo i bio je «najklasi niji» me u Impresionistima. Tek pred kraj 70-ih XIX veka razvio je stil sli an Manetu i Monetu.
Privla i ga arolija svetlosti i privla ne atmosfere, vise nego ono trenutno u opti kim efektima (kao Monea). Vise posmatra lica, nego pejsaz, ali se ne bavi psiholoskim aspektima modela. Pretezno je bio figurativni slikar. Vremenom menja svoj stil, strogiji je, forma je vrsća.jedan je od najve ih kolorista svog vremena
Radio je teme iz boemskog zivota (zabave, igranke, koncerti, pozoriste), bio je slikar savremenog pariskog drustva. Veliki broj njegovih slika i ne pripada impresionizmu.
Na svojim slikama je istrazivao i pokret ljudske figure, no lica nisu portreti ve pojave koje se kre u, satkane od svetla boje i atmosfere. Dela:
La Grenouilire, 1869 g., Nacionalni muzej Stokholm, kao i Mone, radi fragmentarni potezom kista i vibriraju im bojama
Novi most, 1872 g., National Gallery, London, sama arhitektura nije zanimljiva tema za impresioniste, ona ih zanima samo onda kad je izgledalo da se zgrade «kre u» u treperavom svetlu
U lozi, 1874 g., ulje na platnu, Galerije instituta Courtland, London, romanti na, pomodna tema para, naglaseno lice zene
La Moulin de la Galette, 1876 g., Louvre, Paris, zaljubljeni parovi uled mrlja svetlosti i senke zra e ljudskom toplinom koja je puna zanosa, mada nam umetnik ne dopusta da bacimo vise od jednog letimi nog pogleda na njih
Ljuljaska, 1876 g., Musee d'Orsay, Pariz, remek-delo, senka je pod uticajem okolnih boja, te mora sijati u hiljadu nijansi
Kisobrani, 1879 g., National Gallery, London
Ples na selu 1883 g., Musee d'Orsay, Pariz
Ples u gradu, Musee d'Orsay, Pariz
CAMILLE PISSARRO 1903 g.)
Kamij Pisaro je bio jedan od vode ih impresionista. Bio je kreol, a po eo je crtati jos kao dete u Venecueli. Majka mu je bila kreolka, a otac Jevrej spanskog porekla.
Svoja egzoti na platna uvek je oslikavao jarkim i zivim bojama, slika seoski zivot, pejsaz natopljen svetlosću. Nije ravnodusan prema sudbini oveka.
Kasnije prelazi u postimpresionizam, kada slika Pariz. Vodi mlade umetnike Sezana, Gogena, Van-Goga.
Nikad nije pokusao prikazati prozra nost vode ili vazduha, ve je ostao privrzen vrsto i svojih motiva. Zanimanje za pravila kompozicije dovelo ga je do prikazivanja 3D prostora pomo u minijaturnih ta kica, a to je tehnika koja lezi u srcu poentilizma i divizionizma. Dela:
Cote du Jallais, 1867 g., Metropolitan museum, NY, seoce kod Pontoisea,seoski pejsaz, debeli slojevi boje zbog kontrasta
Avenue de l'Opera u Parizu, 1898, Puskinov muzej, Moskva, prikazuje uzurbani zivot Pariza
HILAIRE GERMAIN EDGAR DEGAS 1917 g.)
Imu an plemi po ro enju, skolovao se u tradiciji Ingresa, kome se divio. Bio je stru njak za portrete, mada je kao i Ingres, omalovazavao portretisanje, smatrao ga je trgovinom. Dega slika vrste i odre ene portrete
1855 g. upisuje se u Ecole de Beaux-Arts. Od 1854 1859 g., putovao je po Italiji i odusevio se ranim renesansnim slikama, te je po eo slikati mitoloske i istorijske motive i velike portrete, dok nije upoznao Impresioniste u kafani Guerbois, te im se pridruzio. Me utim, nije napustio svoju mladala ku sklonost ka crtanju.
Njegova najlepsa dela su ra ena u pastelu tehnika koja je omogu avala istovremeno efekte linije, boje i tonova.
U slikarstvu polazi od crteza, slika trenutni pokret. Ve ito nastoji da uhvati pokret balerine ili akrobatkinje u vezbaonici. Slikao je zene u trenutku kad ga ne vide. Tako e slika svetlost u enterijerima, vise nego slikarstvo na otvorenom. Razbija utisak tradicionalne perspektive.
Nikad se sam nije smatrao pravim impresionistom, niti je prihvatio sve njihove zamisli.
U starosti mu se pogorsao vid te je presao na vajarstvo. Dela:
Edouard Manet, 1865 g., Metropolitan museum, NY, crtez olovkom, vidi se uticaj Ingrsa
Operni orkestar 1869 g., Muzee d'Orsay, Pariz
asa apsinta, 1876 g., Louvre, Paris, smelo prora unata kompozicija, mada deluje nenamesteno
Primabalerina, 1876 g., Luvr, Pariz, pastel, pokret
Cafe-Concert u Ambassadeurs 1877 g., Muzej likovnih umetnosti, Lion
Peva ica sa crnom rukavicom, 1878 g., Fogg Art Museum, Cambridge, zrtvovana harmonija i lepota zbog izraza lica
Gospo ica La-La u cirikusu Fernando, 1879 g., Muzee d'Orsay, Pariz, akrobatkinja usred leta u vazduhu
Na konjskom trkalistu, gospoda dzokeji, 1877 1880 g., Muzee d'Orsay, Pariz
Mala etrnaestogodisnja plesa ica, 1880 g., skulptura, Tate Gallery. London
Kupanje u legenu, 1886 g., pastel, Louvre, Paris, samo je po koloritu impresionisti ka, obnovljeno je interesovanje za problem formev postimpresionizam
JAMES McNEIL WHISTLER 1903 g.)
Amerikanac. 1855 g. dolazi u Pariz da studira slikarstvo. 4 godine kasnije odlazi za London. Pose ivao je Francusku 60-tih i bio je u kontaktu sa impresionistima.
Bio je duhovit pobornik umetnosti radi umetnosti. Smatrao je svoje slike muzi kim komadima i zvao ih je «simfonijama» ili «nokturnima». Dela:
Aranzman u crnom i sivom, umetnikova majka, 1871 g., Luvr. Pariz, ose a se uticaj Maneta u naglasavanju ravnih povrsina i uticaj Degasa u strogoj preciznosti portreta
Nokturno u crnom i zlatnom: vatromet, 1874, Umetni ki institut, Detroit, «nefigurativnija» slika od ijednog francuskog impresioniste
SKULPTURA
Impresionizam je ponovo ulio zivot skulpturi kao i slikarstvu. + -
AUGUSTE RODIN 1917 g.)
Ogist Roden je bio prvi genijalni vajar posle Berninija. Dao je novo zna enje vajarskih oblika, kao sto su Mone i Mane dali slikarstvu. Kao sto za slikare impresioniste primarnu stvarnost ine mrlje boje, za Rodina tu stvarnost predstavlja gipka masa iz koje on gradi svoje oblike on je modelovao u vosku i glini.
On je hteo da istakne «proces nastajanja» dela. Na njegovim skulpturama brazde i bore stvaraju na ugla anoj bronzi stalno promenjivu saru efekata.
Kriti ari su, kao i za impresioniste, smatrali da su njegova dela nedovrsena, kao skica. Roden je oslobodio vajarstvo mehani ke verovatno e, bas kao i sto je i Mane oslobodio slikarstvo fotograskog realizma. Dela:
ovek slomljenog nosa, 1864 g., Rodinov muzej, Pariz, bronzana glava,
Mislilac 1889 g., Metropolitan Museum, NY, bronzana statua, bila je namenjene za Vrata pakla na ulazu u Muzej primenjenih umetnosti u Parizu
Poljubac 1898 g., Rodinov mutej, Pariz, tako e za Vrata pakla, uticaj «Mikelan elovih robova» sa komadima stena koje ih zarobljavaju.
Balzac 1897. godine, Rodinov muzej, Pariz, skulptura u gipsu, ima oblik prete e utvare, prikazana unutrasnja patnja
|
