PREDMET: ISTRAZIVANJE TRZISTA I MIS

EKONOMSKI FAKULTET BEOGRAD

PREDMET: ISTRAZIVANJE TRZISTA I MIS

Godina studija: III i IV

Smer: Marketing (III), Trgovinski menadzment i marketing (III), Finansije, bankarstvo i osiguranje (IV), Turizam i hotelijerstvo (IV), Mikroekonomska analiza (IV), Statistika (IV), Međunarodna ekonomija i trgovina (IV, izborni), Menadzment (IV, izborni)

Semestar: zimski

Fond casova:

I. CILJ PREDMETA

Osnovni cilj predmeta je da studenti steknu detaljna saznanja o procesu istrazivanja trzista, odnosno marketinskih istrazivanja, i njegovoj primeni u praksi, u svakodnevnom poslovanju. Studenti će, pre svega, steći dobro razumevanje uloge koje marketinska istrazivanja imaju u savremenom poslovanju i njihov značaj za efikasno poslovno odlučivanje i maksimizaciju poslovnih rezultata. Drugo, studenti će na ovom predmetu izučavati ceo proces istrazivanja trzista u svojoj modernoj interpretaciji, od dizajna istrazivanja, preko izvlačenja uzoraka i analize podataka, do tumačenja i implementacije rezultata istrazivanja, u vidu menadzerskih odluka. U tom procesu poseban se akcenat, svakako, stavlja na ulogu informacionih sistema koji su postali imperativ u modernom marketingu. Krajnji cilj ovog predmeta je da studenti steknu sposobnost da samostalno priđu problemima marketinskih istrazivanja, kao i da rade u timovima koji sprovode ili koriste ova istrazivanja.

II. STRUKTURA I SADRZAJ PREDMETA

Materija predmeta je grupisana u sest velikih zaokruzenih oblasti, svaka od kojih ima svoj obim i dinamiku. Te oblasti su:

1. Priroda i obuhvat marketinskog istrazivanja 15315o145p
2. Prikupljanje podataka i eksploratorna istrazivanja
3. Prikupljanje podataka i deskriptivna istrazivanja
4. Uzročna istrazivanja i izvođenje eksperimenata
5. Izvlačenje uzoraka
6. Analiza podataka

Priroda i obuhvat istrazivanja trzista, t.j. marketinskog istrazivanja 15315o145p

U ovom delu gradiva se definise pojam, značaj i osnovni koncepti analize trzista, objasnjava njegova uloga i značaj sa stanovista procesa odlučivanja u preduzeću. Objasnjava se kako praktična primena istrazivanja trzista, na koji način ono moze biti sprovedeno, kako preduzeće odlučuje da koristi ovu uslugu i na koji način, koji su mogući izvori podataka, koje su vrste informacija koje istrazivanje pruza i ko su glavni igrači. Takođe se objasnjava ceo proces marketinskog istrazivanja 15315o145p (t.j. istrazivanja trzista), od načina dizajniranja istrazivanja, do njegove implementacije.

Prikupljanje podataka i eksploratorna istrazivanja

U ovom delu se prvo objasnjavaju sekundarni izvori podataka u marketinskom istrazivanju u slučaju Srbije, a zatim i standardizovani izvori podataka kako sa stanovista globalnih izvora tako i u Srbiji. Takođe će se, sa istog stanovista, analizirati i prikupljanje informacija primenom kvalitativnih i ospervacionih metoda, kako u svetu tako i njihova primena u Srrbiji. Akcenat će biti na praktičnim saznanjima koje student moze vrlo lako da primeni u praksi.

Prikupljanje podataka i deskriptivna istrazivanja

Ova tematska oblast će se baviti prikupljanjem podataka od ispitanika i problemima koji u tom procesu nastaju. Detaljno će biti razmatran metod prikupljanja podataka putem anketa, njegove prednosti i ograničenja, kao i izazovi pred kojima se nalazi istrazivač koji koristi podatrke dobijene putem anketa. Takođe će se detaljno razmatrati merenja stava, koncept merenja i skaliranja, odnosno određivanje adekvatne merne skale za stavove, a biće analizirana i objektivnost i preciznost ovog pristupa. Posebno će biti analiziran proces formulisanja upitnika, kao ključnog mernog instrumenta.

Uzročna istrazivanja i izvođenje eksperimenata

U ovom delu gradiva obrađuju se eksperimentalna istrazivanja, kao specifičan istrazivački metod koji predstavlja paćljivo kontrolisan proces, i otvorena pitanja koje ovaj metod nameće. Razmatraće se vrste eksperimentalnog dizajna, opasnosti po validnost ekseprimenata, smernice za sprovođenje eksperimentalnog istrazivanja, kao i njegova ograničenja. Takođe će u ovom delu biti uveden pojam uzročnosti, sa posebnim akcentom na dobro razumevanje ovog koncepta koji je osnova za dalju analizu.

Izvlačenje uzoraka

Izvlačenje uzoraka predstavlja temelj za kvalitetnu analizu podataka, a time i dobre rezultate marketinskog istrazivanja 15315o145p . U ovom delu će se razmatrati vrste uzoraka, njihove prednosti i mane, kao i njihova prikladnost za određene primene. Posebno i detaljno će biti analizirana pitanja veličine uzorka kao u odnosu na karakteristike populacije kao i pouzdanost uzorka i dizajniranje procesa izvlačenja uzorka. Iako je ova oblast blisko povezana sa statističkom teorijom, pristup koji će biti primenjen neće zahtevati od studenta dublja teorijsko-statistička znanja, već će prvenstveno biti praktično orijentisana.

Analiza podataka

U ovoj tematskoj celini će se obrađivati osnovne teme iz analize podataka, koji su većinom poznati studentu iz ranijeg gradiva. Akcenat analize će biti na njenoj praktičnoj primeni i dobrom razumevanju teorijskih koncepata, a posebno sa stanovista razumevanja rezultata koji se mogu dobiti primenom statističkih paketa (na primeru SPSS paketa). Biće obrađene sledeće teme: testiranje hipoteza (testovi asocijacije, srednje vrednosti i proporcija), korelaciona i regresiona analiza, disriminaciona i kanonička analiza, faktorska i analiza skupina, multidimenziono skaliranje i analiza udruzenih efekata.

Na kraju, kao zaključak svega sto je u predmetu obrađeno, biće dati konkretni primeri aplikacija iz marketinskog obavestavanja, a sa kojima će se studenti, najverovatnije, sretati u svojoj budućoj poslovnoj karijeri.

III.  PLAN PREDAVANJA U 2007

Svaka tema u gornjem planu rada se obrađuje tokom 2 uzastopna časa predavanja, odnosno vezbi.

Plan rada je okviran. Prema potrebi (produzena rasprava o pojedinim temama, dodatna objasnjenja ili iznuđeno pomeranje nekog predavanja) plan će biti korigovan u dogovoru sa studentima ali će program predavanja (sve navedene teme) biti ispunjen kako je predviđeno.

IV  OBLICI I NAČIN RADA NA PREDMETU:

Nedeljno se odrzava četiri časa predavanja i dva časa vezbi. Osnovni oblik rada su predavanja koja se drze uz pomoć odgovarajućih prezentacija. Studenti se ohrabruju da svojim pitanjima traze dodatna objasnjenja.

Na vezbama se dalje razrađuju teorijski koncepti istrazivanja trzista (marketinskih istrazivanja) koji su izlozeni na predavanjima, na primerima iz prakse. Analiza podataka se dalje objasnjava na primerima i uz primenu SPSS programskog paketa. Iz ove oblasti se na vezbama takođe sprovodi kolokvijum, kao sto je dalje objasnjeno.

V OCENJIVANJE

Predispitne obaveze:

Kolokvijum: Studenti tekuće generacije moraju da poloze kolokvijum kako bi izasli na ispit u januaru 2008. godine. Ostali studenti takođe mogu da polazu ovaj kolokvijum. Kolokvijum se odnosi na gradivo iz analize podataka, koje se uglavnom objasnjava kroz primenu SPSS programskog paketa. Studenti koji poloze kolokvijum su oslobođeni ovog dela gradiva na ispitu. Na kolokovijumu se moze dobiti maksimalno 100 poena, a smatra se polozenim ako je student osvojio najmanje 51 poen. Kolokvijum traje efektivno minuta

Domaći zadaci i angazovanje na vezbama: U dogovoru sa nastavnikom, student moze, na vezbama, da uradi domaci zadatak iz odgovarajuce oblasti. Preduslovi su odlično poznavanje rada na računaru, a dobro znanje engleskog jezika predstavlja dodatnu prednost. Domaći zadatak moze doneti od 1 do 10 poena, u zavisnosti od kvaliteta obrade teme i razumevanja problema. Ovi poeni se zatim zbrajaju sa brojem poena osvojenim na kolokvijumu, ali tako da ukupan broj poena ne moze biti veći od 100. Postoji ograničen broj tema, a svaki student moze da dobije samo jedan domaći zadatak.

Seminarski radovi: Godisnji seminarski rad se moze uraditi, ali uz prethodni dogovor s nastavnikom na predavanjima. Preduslovi su poznavanje engleskog jezika i rada na računaru. Seminarski rad donosi od 1 do 20 poena, u zavisnosti od kvaliteta obrade teme, razumevanja problema i korisćenih izvora. Ovi poeni se zatim zbrajaju sa brojem poena osvojenim na kolokvijumu, ali tako da ukupan broj poena ne moze biti veći od 100. Postoji ograničen broj tema. Student moze da uradi i domaći zadatak i seminarski rad, ali mu se za ocenu računaju samo poeni iz jednog od ova dva rada.

Ocena sa kolokvijuma + ocena za uspesno obrađen domaći zadatak (ili seminarski rad), koja je u intervalu od 51 do 100, predstavlja 30% konačne ocene studenta. Odnosno, učesće ukupno osvojenih poena u konačnoj oceni se dobija tako sto se osvojeni poeni ponderisu faktorom 0,30. Osvojeni broj poena na kolokvijumu vazi zaključno sa oktobrom 2008. godine.

Pismeni ispit:

Polozeni kolokvijum, odnosno ukupan broj od preko 51 poena osvojen na kolokvijumu i domaćem zadatku ili seminarskom radu, predstavlja uslov za izlazak na ispit u januaru 2008. godine za studente tekuće generacije. Pismeni ispit se sastoji od zatvorenih pitanja. Maksimalan broj poena na pismenom ispitu iznosi 100 poena, a uslov za polaganje ovog dela ispita je osvajanje najmanje 51 poena. Osvojeni poeni na pismenon delu ispita predstavljaju 35% ukupne ocene, odnosno njihovo učesće u ukupnoj oceni se dobija tako sto se osvojeni poeni ponderisu faktorom 0,35. Pismeni deo ispita traje efektivno 90 minuta.

Studenti koji nisu polozili kolokvijum moraju da polazu i ovaj deo gradiva na pismenom na ispitu. Pravila polaganja, obuhvat gradiva, broj poena i njihovo učesće u ocenjivanju su identični kao na kolokvijumu.

Usmeni ispit - test

Usmeni ispit se polaze u vidu testa sa zatvorenim i poluzatvorenim pitanjima. Uslov za izlazak na ovaj deo ispita je polozeni pismeni ispit. Maksimalan broj poena na pismenom ispitu iznosi 100 poena, a uslov za polaganje ovog dela ispita je osvajanje najmanje 51 poena. Ovi poeni čine 35% ukupne ocene, odnosno njihovo učesće u ukupnoj oceni se dobija tako sto se osvojeni poeni ponderisu faktorom 0,35. Usmeni deo ispita traje efektivno 60 minuta.

Konačna ocena na ispitu dobija se kao ponderisana suma broja poena sa kolokvijuma i domaćeg zadatka (ili seminarskog rada), broja poena sa pismenog dela ispita, kao i broja poena na usmenom delu ispita. Konkretna vrednost pondera i način izračunavanja ocene su ilustrovani u narednoj tabeli.

Ispit se smatra uspesno polozenim ako je student osvojio najmanje 51 ponderisanih poena. Ocena 10 se dobija najmanje 91 ponderisanih poena, ocena 9 za najmanje 81, ocena 8 za najmanje 71, a ocena 7 za najmanje 61 ponderisanih poena.

VI LITERATURA

UDZBENI

"Marketinska istrazivanja", David Aaker,  V. Kumar i George Day, Ekonomski fakultet Beograd, 2007 (u stampi)