BAROK U HOLANDIJI
Nasuprot Flandriji, gde je sva umetnost zra ila iz Antwerpena, i gde je slikarstvo bilo u senci Rubensa, u Holandiji je u XVII veku postojao ve i broj umetni kih skola: Haarlem, Utrecht, Amsterdam, Leyden, Delft i dr., koje su dale na stotine slikara i mnogo stilova.
Slikarstvo u Holandiji nije bilo pod pokroviteljstvom katoli ke crkve, protestanizam je bio drzavna vera, i ono stoji po strani od baroknog stila itave katoli ke Evrope. Zbog toga slikari nisu dobijali ogromne javne radove koje potpomazu crkva i drzava.
Pokrovitelji su bili p 717j91h onekad opstinse gra anske vlasti i gra anske institucije, a naj esće gra anstvo privatni kolekcionari, pogotovo posle 1600 g., kad je zemlju uhvatila neka vrsta «kolekcionarske manije». Po prvi put u istoriji je privatni kolekcionar glavni izvor zarade.
Barokni stil dolazi u Holandiju iz Antwerpena, a prenose ga i slikari Utrechtske skole, koja nije dala velike umetnike, ali su njeni lanovi bili zna ajni po tome sto su karava izam preneli drugim holandskim majstorima, koji su nove italijanse ideje bolje iskoristili.
U holandskom baroku ne neguju se verske teme. Slikarstvo je gra ansko, slike su male, kao i domovi gra ana. Tematike su: grupni portret (obi no grupa ljudi iz struke), enterijer, pejsaz zanr-scene, verske teme veoma retko i portret.
Neguju se efekti svetlo-tamnog, ali potpuno razli ito od italijana i baroka (naglasene su razlike izme u svetlog i tamnog), svetlost je difuzna, zato senka ima vise svetla, meka je i prozai na i osvetljeni deo je blazi meka svetlost. Nema jakih kontura koje odvajaju svetlo i tamno. Prostor je skoro uvek mra an.
Kompozicija je smirena, sre ena, umerena i jednostavna.
Postoje dve generacije slikara:
I generacija je mirnija (i u korisćenju boja)
II generacija je burnija (sa kontrastima koji stvaraju napetost, Tizianov na in boja, tipi an potez)
FRANS HALS 1666 g.)
Bio je predstavnik Harlemske slikarske skole. Bio je portretista. Slikaju i model, Hals nije isticao njegove stalne osobine, ve realnost trenutnog izraza, pokreta i osvetljenja sa zivo izrazenim karakteristikama. On je «slikar osmeha».
U ranim delima se ose a uticaj Rubensa, dok je zreli stil kombinacija Rubensove snage i sirine, sa usresre enosću u «dramati nom trenutku» - karava ovski uticaj. On slika spontanim sirokim potezima kista koji njegovim slikama daje utisak skice. Pastozna faktura, brzi potezi kista, interesovanje za trenutno, ini da njegove slike deluju neposredno, ako ise ak iz zivota i kao trenutna impresija vi enog. On je prete a impresionizma. Dela:
Veseli pijanica, 1627 g., slika na platnu, Drzavni muzej Amsterdam
Malle Babbe, 1650 g.
lanice Upravnog odbora u Domu staraca u Harlemu, 1664 g., Muzej Fransa Halsa, Haarlem
REMBRANDT VAN RIJN 1669 g.)
Bio je najve i genije holandske umetnosti. Bio je slikar, crta i bakropisac. Pristalica Karava a i najbarokniji majstor me u holan anima. Preokupiran je portretom (uradio je oko 80-tak autoportreta). U centru paznje mu je odnos izme u ljudske figure i prostora. Prostor je neutralan. Li nosti ne miruju, nego su uvek u nekoj akciji.
Radio je mitoloske teme, grupne portrete, dok pejsaze radi tek u zrelom dobu.
Svetlost na Rembrandtovim slikama ne dolazi iz jednog odre enog ugla, ona zra i iz samih boja iji je pigment nanosio as u debelim, ispup enim, as u tankim, prozirnim namazima. Subjektivni tretman svetlosti dostize krajnju slobodu u poznijim delima. On fenomenalno gradira svetlost. Svetlost obasjava lica, eksperimentise sa razli itim osvetljenima lica.
Razvojne tri etape njegove li nosti obelezavaju njegova tri dela: I etapa - No na straza, II etapa - as anatomije, III etpa - Suknari.
I etapa je eksperimentalan stil. Naro ito ispituje svetlost, tj. kako ona isti e oblike. Njegove najranije slike (Lajdensko doba, 1625 1631 g.) su malih dimenzija, duboko realisti ne i jako osvetljene. Mnoge od njih obra uju starozavetne teme, koje je slikar tokom svog veka najvise voleo.
II etapa 1631 g. dolazi u Amsterdam , 1636g. razvija stil visokog baroka, bestidno prerusen, teatralan i dramati an. Stvara dramati ne dubine u slici, daje dublji smisao svetlo-tamnom. Izraz je li niji.
Tada je bio najtrazeniji slikar portreta i veoma imu an ovek.
III etapa posle 1650 g. nakon desetogodisnje krize (dosta je osiromasio) i unutrasnje nesigurnosti, njegov stil izbegava retoriku visokog baroka i zamenjuje ga lirskom istan anosću i slikarskom sirinom. Produbljuje psiholosku studiju i postaje iskren i samoanaliti an.
Kao grafi ki umetnik Rembrandt stoji odmah iza Direra. Kao i kod ostalih umetnika XVII veka, naj esće njegovi drvorezi i bakrorezi predstavljaju reproduckije. Radi sa kiselinom u kombinaciji sa suvom iglom.
Umro je siromasan i nepriznat. Dela:
Tobija i Ana sa jaretom,1626 g., slika na drvetu, kolekcija baronice Bentinck, Pariz
as anatomije dr. Tulpa, 1632 g., Mauritshuis, Haag
Oslepljivanje Samsona, 1636 g., Institut Staedel, Frakkfurt
No na straza, 1642 g., Drzavni muzej, Amsterdam
Hristos propoveda, 1652 g., gravura
Poljak na konju, 1655 g., zbirka Frick, NY
Jakov blagosilja Josifove sinove, 1656 g., slika na platnu, Galerija slika Kasel
as anatomije dr Deymana, 1656 g., ulje na platnu, Rijkmuseum, Amsterdam
Povratak bludnog sina, 1665 g., Muzej Ermitraz, Lenjingrad
JAN VERMEER VAN DELFT 1675 g.)
Naj esće je radio zanr-scene na kojima naj esće prikazuje ku ne enterijere i likove, naj esće zene, obi no zabavljene nekim poslom i razbibrigom. U enterijeru Vermer prikazuje jednu ili dve figure prilikom slikanja, itanja pisma, sipanja mleka, sviranja ili stavljanja ogrlice. Njegovi enterijeri odisu ose ajem vedrine zbog istih boja i senzualne, izvanredne svetlosti.
Nijedan slikar posle Van Eycka nije video tako intezivno kao Vermer. On opaza stvarnost kao mozaik obojenih povrsina. Vermer isti e kontrast toplih i hladnih boja, kontrast razli itih faktura predmeta, sirenje i rasipanje svetlosti od njenog izvora. Dela:
Devojka sa turbanom 1663 g., Mauritshuis, Hag
Pismo, 1666 g., slika na platnu, Drzavni muzej Amsterdam
Astronom, 1668 g., Louvre, Paris
ipkarica 1670 g., Muzej Luvr, Pariz
PEJSAZISTI
«Holandskim pejsazom» se smatra onaj pejsaz u kojem se neki predeo slika kao neka li nost portret pejsaza
Pejsazisti podre uju svaku radnju dejstvu svetlosti, ne tezi se ostavljanju utiska, autorovo prisustvo se ne ose a. Rade se: ravnice, pesčane morske obale, vetrenja e, prozra nost vazduha i vode oblaci imra ni dani, krave, vodopadi ... Predstavnici: Paulus Poter, Jacob van Ruisdael, Jan van Goyen.
|
