BAROK U SPANIJI
U toku XVI veka, na vrhuncu svoje politi ke i ekonomske mo i, Spanja je dala velike svetitelje i knjizevnike, ali ne i slikare. Ni El Greco nije bio podsticaj za mlade talente.
XVII vek je zlatno doba spanskog slikarstva. Podsticaj dolazi od Karava a i flamanskog slikarstva. Spanski majstori po inju da razvijaju svoje verzije mrtve prirode, u kojima se ogleda red i sve ana ozbiljna jednostavnost, nasuprot severnja kog izlaganja hrane i skupocenih predmeta. Ina e, barokni stil se javlja kao veoma jak.
Domen Spanaca u slikarstvu je stafelajno slikarstvo (mala slika) koga isklju ivo neguje,
za razliku od Italijana koji neguju fresku. Spanija nije mnogo razvijala skulpturu.
Slikarstvo je realisti no, u njemu nema maste. Ono je ograni eno na posmatranje, nema gra anskih i familijarnih tema, gubi se pejsaz, nema mitoloskih sizea, monumentalnih dekorativnih slika, freski i kupola.
Glavni motiv je ljudska figura. Sva oko nje, pa i pejsaz, se zapostavlja. Zato e se u Spaniji u oblasti portreta stvoriti vrhunska dela, lisena teznje za ulepsavanjem, heroizmom i idealizovanjem. Boja i svetlost su glavni predmeti interesovanja.
FRANCISCO DE ZURBARAN 1664 g.)
Slikao je mrtvu prirodu, zanr-scene i religiozne teme na karava ovski na in, koje su pune asketske poboznosti karakteristi ne za Spanjiu. Dela:
Sv. Seraphion, 1628 g.
Telo Sv. Bonaventure, 1629 g., Louvre, Pariz
DIEGO RODRIGUEZ DE SILVA Y VELASKEZ 1660 g.)
Tako e je slikao na karava ovski na in u svojim ranim godinama, ali se njegovo interesovanje usresredilo vise na zanr-scene i mrtvu prirodu, dok su religiozne teme su gotovo izostavljene. U njegovom umetni kom zivotu ima dva perioda ima dva perioda:
u Sevilji gde radi zanr-scene i mrtvu prirodu, do 1622 g. i
u Madridu od 1622 1623 g., gde radi kao dvorski slikar i uglavnom slika portrete kraljevske porodice.
U kraljevoj zbirci prou ava Tiziana. 1628 1629 g. upoznaje Rubensa, a od 1629 1631 godine odlazi u Italiju.
Svojim delima ne daje li ne ispovesti, trudi se da bude nepristrasan. On je portretista, uvek je radio po modelu. On slika istinsku hroniku jedne kraljevske ku e, poklanjaju i istu paznju vladarima i neveselim dvorskim ludama. Likovi su realni, ne idealizuje ih.
Njegovo delo se odlikuje slobodnom i neusiljenom tehnikom, zivim lagano nijansiranim bojama i brzim lezernim potezima kista, sto kasnije koriste impresionisti. Nasuprot Rembrandtu njega su vise zanimale opti ke, nego metafizi ke tajne svetlosti. Njegova tehnika je daleko raznolikija i istan anija, nego u Halsa, sa neznim prozra nim glazurama, koje isti u impast najosvetljenijh povrsina. Njegove boje se odlikuju venecijanskom puno om, a njegov cilj nije da pokaze likove u pokretu, ve pokret same svetlosti i beskrajan niz njenog delovanja na formu i kolorit. Za Velaskeza svetlost stvara vidljivi svet. Dela:
Vodonasa iz Sevilje, 1619 g., Muzej Wellington, London
Pijanci (Bakhov trijumf), 1624 g., Muzej Prado, Madrid
Vulkanova kova nica, 1630 g., Prado, Madrid, remek-delo, vesto spojena mitologija sa svakodnevnim zivotom
Mlade plemi ke, 1656 g., Prado, Madrid
Tkalje (Pri a o Arahni), 1657 g., ulje na platnu, Prado, Madrid
|
