POSTIMPRESIONIZAM
Tokom 80 tih godina XIX veka impresionizmu kao da je ponestalo ideja. Ubrzo nakon kratkotrajnog razdoblja impresionizma evropska umetnost dozivljava novi procvat razli itih stilova i skupina.
To su bili umetnici koji su prosli kroz impresionisti ku fazu, ali ih ograni enja impresionista nisu zadovoljila, te su ga prevazisli u raznim pravcima. U svakom slu aju oni nisu bili «antiimpresionisti». Bili su postimpresionisti.
1883. godine:
umire Manet (1882. godine odlikovan je legijom asti), impresionizam je postao priznat te vise nije bio pokret koji kr i nove puteve.
1886. godine
poslednja impresionisti ka izlozba
Vincent Van Gogh dolazi u Pariz
Georges Seurat, izlozio sliku koja e postati vizuelni manifest novog stila poentilizma
Le Figaro izdao manifest simbolizma, Jeana Moreasa
Izdavanje Zolinog «Dela», kriti ko obezvre ivanje impresionizma
Postimpresionistima je bio cilj da impresionizam u ine vrstim i trajnim. Pokusavaju da poprave nedostatke impresionizma:
Impresionisti nisu nikad imali odre em program, dok su postimpresionisti bili pristalice nau ne i precizne metode. Karakteristike postimpresionizma:
PAUL CEZANNE 1906. godine)
Pol Sezan je bio jedan od najve ih postimpresionista. 1861. godine dolazi u Pariz i tad u po etku radi u znaku romantizma, divi se Delacroixu. Pisaro ga nagovara da pre e u impresionizam, sto traje kratko, pa tako isti paletu i fluidno postavlja oblike, ali se nikad nije interesovao za teme «ise aka iz zivota», kao impresionisti. Zeleo je da shvati bit stvarnosti, a ne njene promenljive pojave.
Posle prelazi u postimpresionizam i suprotno impresionistima, koji su unistili i prostor i predmet, izjedna ivsi ih sa istim mrljama boje i svetlosti, stvorio je konstruktivnije, racionalnije slikarstvo, slikarstvo ravnoteze, vrstine i geometrijske stvarnosti. Predmete iz prirode je razlozio na osnovne geometrijske oblike, valjak, kupu i loptu. Ovim stavom Cezanne je uticao na generacije slikara, koji su sa njegovih slika mogli da uo e da geometrija ne sluzi samo za ozna avanje nedoglednih perspektiva, ve da se ona primenjuje i na predmete, kao i to da slikar stvara oblike kakvih nema u prirodi, ve kakvi postoje u duhu slikara. Takav pristup postao je trend, naro ito kod kubista.
Modulirao je predmet smisljeno kontrolisanom bojom, raspore enom u odre ene geometrijske planove. Boja i oblik su osnovna gra a slike, a ne klasi ni chiaroscuro. Dela:
Hristos u istilistu 1870. godine, zbirka Le Comte Pariz, gust impast, slika slike.
Auto portret, 1879. godine, Galerija Tate London, jaki i samostalni potezi kistom
Zdela s vo em, asa i jabuke 1882. godine, Le Comte Pariz, izmiruje zahteve povrsine i dubine, senke tretira kao samostalne oblike i jasno ograni ene. «neta na perspektiva»
Zena sa posudom za kafu, 1893. godine Musee d'Orsay Pariz
Mont Sainte Victorie gledan iz kamenoloma Bibemus 1900. godine, organizovanje prirode u skladu sa geometrijskim oblicima
Velike kupa ice 1905. Umetni ki muzej Filadelfija, preovla uje plava i oker boja, arhitekturalna kompozicija, zbijeni ritam, trougaoni raspored, postoji nekoliko verzija slike, savrsena geometrija kompozicije.
GEORGES SEURAT 1891. godine)
Zorz Sera je kao i Sezan hteo da impresionizam u ini vrstim i trajnim. On se posvetio malom broju veoma velikih slika, provode i i po godinu i vise dana nad njima. Pravio je beskrajne nizove prethodnih studija. Nastavio je impresionisti ko prou avanje svetla i boje, razvijaju i poentilizam (neoimpresionizam = divizionizam), tj slikanje upotrebom malih mrlja iste boje. Posle je pru avao linearne vrednosti. Dela:
Kupa i na Asnieresu 1884. godine, National Gallery London, sjajan kolorit i jaka sun eva svetlost
Nedeljno popodne na otoku La Grande Jatte 1886. godine, Umetni ki Institut ikago, ubrzo je postala manifest poentilizma, oblici su svedeni na geometrijska tela pore ani u skladne odnose izrazene svetlom i bojom
Parada 1888. godine, slika na platnu, Metropolitan Museum NY, modelovanje i skra ivanje svedeno na minimum, likovi sasvim u profilu ili sasvim frontalno, sli no Egip anima
Cirkus, 1890. godina Musee d'Orsay Pariz
PAUL SIGNAC 1935. godine)
Zajedno sa Serom je osniva divizionisti ke tehnike poentilizma. Sa Serom je 1884. godine osnovao Societe des Artistes Independants. 1899. godine je napisao klju no delo neoimpresionizma. Krajem veka slika je apstraktnijim stilom koriste i mrlje sjajne boje kako bi postigao ve u izrazajnost. Dela:
Kroja ica, 1885. godine, Cirih
Ulaz u Marsejsku luku, 1911, Musej Savremene Umetnosti Pariz
Portret Felixa Feneona, 1890. godine Muzej Savremene Umetnosti NY
VINCENT VAN GOGH 1890. godine)
Smatrao je da impresionizam ne pruza umetniku dovoljno slobode da izrazi svoja ose anja i subjektivni izraz. Posto je izrazavanje ose anja bila njegova glavna preokupacija, stoga ga zovu i ekspresionistom.
Van Gogh je prvi veliki holandski posle XVIII veka. Nije postao slikar sve do 1880. godine. Bio je sin holandskog protestanskog svestenika, te je jedno vreme i on bio misionar me u siromasnim rudarima.
1885. godine preimpresionisti ko razdoblje slikarstva (tamni gusti nanosi boje, naglaseni potezi kista, ozbiljne teme). U njemu dominira snazno ose anje za siromasne slojeve. Tad jos nije bio otkrio zna aj boja.
1886. godine seli se u Pariz gde upoznaje vode e umetnike. Njegove slike su sad plamtele bojom, a kratko vreme je ak i vrsio opite sa Serovom divizionisti kom tehnikom. Teme su mu veselije. Pariz mu je otvorio o i za ulnu lepotu vidljivog sveta i nau io ga slikarskom jeziku bojenih mrlja, ali slikarstvo je i pored toga ostalo samo glavni nosilac njegovih li nih ose anja.
1888. godine seli se u Arles (juzna Francuska). Od tad pa do 1890. godine je naslikao svoja najbolja dela. U tom razdoblju je psihi ki oboleo, odlazi u umobolnicu u Saint Remyu, te je bio «veliki ludi umetnik» svoga vremena. ak je bio sebi odrezao uvo. On je za etnik koloristi kog ekpresionizma, koji kod njega nije bio posledica teorije, ve nuznosti potrebe da izrazi svetle i tamne strane svoga bi a. U ovom razdoblju posve uje se pejzazu. Poput Karava a i Van Gogha su postovali oni koji su se divili umetnosti silovitih emocija.
Svojim mahnitim potezom kista i snaznim ose anje za boju i pokret on je bio dramati ar iste umetnosti, kao i pesnik ljudske patnje. Zbog raznolikosti snage i originalnosti svoga stila on je jedna od vode ih figura u umetnosti XIX veka. Dela:
Ljudi koji jedu krompir, 1885. godine, Fondacija Vincent Van Gogh, Amsterdam
Umetnikova soba u Arlesu, 1888. godine, Fondacija Vincent Van Gogh, Amsterdam
Autoportret, 1889. godine, privatna zbirka NY
Zitno polje i empresi, 1889. godine, slika na platnu Nacionalna Galerija, London
Zvezdano nebo, 1889. ulje na platnu Muzej Savremene Umetnosti NY, prava izrazajna snaga kompozicije proizilazi iz iste i snazne boje
Autoportret sa obrijanom glavom, 1888. godine, Umetni ki muzej Fogg, Cambridge
PAUL GAUGIN 1903. godine)
Istrazivanje religioznog iskustva imalo je zna ajnu ulogu u njegovom delu i zivotu. 1883.g. posvetio se umetnosti, 1886.g. seli se u Bretanju, zbog gnusanja od modernog industrijskog zivota, a i zapauzio je da je religija sastavni deo svakodnevnog zivota seoskog stanovnistva. Od 1888.g. je sa Van Goghom, 1891.g. pose uje Tahiti i 1895.g. ponovo odlazi tamo nakon retrospektivne izlozbe u Parizu. Smatrao je da se jedino u zemljama nezarazenim zapadnja kim idejama napredka, konvencija i zakona moze izraziti potpuno slobodno i sa istinskim ose anjima.
Zamerao je impresionistima zbog odsustva misli i maste i njihovoj nau noj analizi svetlosti suprotstavio je osloba anje od podrazavanja prirode. Umetnost XX veka mu duguje priblizavanje razli itim izrazima, najvise orijentalnim i drevnim. Niko prije njega nije isao tako daleko da u enje o primitivizmu primeni u teoriji i praksi. Smatrao je da obnova zapadnja ke umetnosti i civilizacije mora po eti od primitivnog sveta.
Modelovanje i perspektiva su ustupili mesto ravnim, uprosćenim oblicima, snazno uokvirenim crnim linijama. Za njega su boja i linija osnovna sredstva samostalnog izraza. Samo raspore ivanjem obojenih povrsina uokvirenim linijama je mogu e izraziti celinu vizuelnog iskustva i proizvode maste.
Likovni izraz koji je stvorio Pol Gogen nazvao je sintetizam. Boje su primarne i na njegovim slikama boje ne opisuju predmet ni senku, ni svetlost, ve nanete iste u velikim povrsinama, jedna pored druge, boja stvara razli ite odnose i harmonije. Boje su neprirodne i blistave.
Njegovi simboli ni sledbenici, koji su sebe nazivali Nabi (hebrejska re prorok) bili su manje zna ajni po svom kreativnom talentu nego po sposobnosti da formulisu i opravdaju ciljeve postmodernizma u obliku teorije. Dela:
Vizija posle propovedi (Jakov se rve sa an elom), 1888.g., slika na platnu, Skotska Nacionalna Galerija, Edinbourgh, prikazuje jednostavnu neposrednu veru seljaka.
Nirvana, 1889.g.
Ta Matete (Trznica), 1892.g., ulje na platnu, Kunstmuseum, Basel (CH), tokom prve posete Tahitiju
Zrtve zahvalnice, 1891-1893.g., drvorez, religiozni obred na Tahitiju
Odakle smo Ko smo? Kuda idemo? 1897.g., Muzej Likovnih umetnosti, Boston
Bili su simbolisti. 1892.g. su osnovali grupu Nabi. Mladih umetnici su bili Gogenovi simboli ni sledbenici. Gogen je podsticao na slobodno biranje modela i stilova, te priklanjanje figurativnim izvorima, nadahnutim svim kulturama, a ne samo onima sa zapada. Unutar skupine svaki je od umetnika imao svoju ulogu.
Dok su neki lanovi grupe Nabi slikali prizore iz pariskog zivota drugi su slikali teme iz maste i mitologije. Ipak, itavu skupinu je objedinjavao prezir prema naturalizmu. Ose anje i emocije prevodili su u dekorativne kompozicije, «sintetizirane» oblike koji su podse ali na intarzije, ritmi no obojene harmonije oblikovane u vitrazima, srednjovekovne emajlirane plo ice i japanske grafike. Grupa je nagovestila i po etak moderne umetnosti.
Skupina Nabis smatrala je da su dekorativne umetnosti jednako vredne kao i slikanje pa su mnogo vremena posvetili grafi kim umetnostima, ilustraciji, dizajnu pozornica, plakata i novina.
Predstavnici: Maurice Denis (1870-1943.g.), Pierre Bonnard (1867-1947.g.), Paul Ranson (1864-1909.g.), Edouard Vuillard(1868-1940.g.), Henri Gabriel Ibels (1867-1936.g.), Felix Vallotton (1865-1925.g.).
Bio je najtalentovaniji od svih mladih umetnika u Nabisu. On kombinuje ravne povrsine i iztazite konture sa svetlucavim divizionisti kim mozaikom boja. Tu je uspostavljena ravnoteza izme u 2D i 3D efekata. Bio je vise pod uticajae Seurata, nego Gogena. Dela:
Enterijer, 1898 g., privatna zbirka, Pariz
GUSTAVE MOREAU 1898 g.)
Jedan je od najstarijih umetnika kojeg su simbolisti svojatali. Potomak je romanti ara udan usamljenmik, divio se Delacroixu, stvorio je svet li ne fantazije, koji ima mnogo zajedni kog sa srednjevekovnim sanjarijama nekih engleskih prerafaelita. Tek kasno u zivotu je stekao priznjanje. Radi egzoti ne teme, teme smrti, tajanstvene i fantasti ne aluzije. On je «slikar Saloma». Dela_
Pikaza (Salomina igra), 1876 g., Foggov umetni ki muzej, Cambridge, USA
Saloma plese pred Herodom, 1876 g., ulje na platnu, Musee Gustave Moreau, Paris
Privi enje, 1876 g., Louvre, Pariz
Jednorozi, 1885 g., ulje na platnu, Musee Gustave Moreau, Paris
Pesma nad pesmama, 1893 g., Muzej Ohara, Kurashiki, Japan
ODILON REDON 1916 g.)
Bio je drugi usamljenik kojeg su svojatali simbolisti. Kao i Moreau imao je opsednutu imaginaciju, ali je jezik njegovih slika jos vise li an. Majstor radirunga (crtez ura en radiranjem) i litografije (umnozavanje crteza presom) Redon se inspirisao fantasti nim vizijama spanskog slikara Franciska Goje i romanti arskom literaturom.
Teskobni vizuelni paradoksi na i e siroku primenu kod Dadaista i Nadralista. Ilustrirao je knjige pesama i proze. Dela_
Balon-oko, 1882 g., iz serije Edgar Poe, litografija
Kiklop 1900 godina
|
