RANA RENESANSA U ITALIJI
Rana renesansa se razvila u Firenci «Novoj Atini» kao jedan vid borbe protiv Milanskog vojvodstva, koje je htelo da je osvoji. Likovne umetnosti su smatrane bitnim za podizanje firentinskog duha i one dobijaju status slobodnih umetnosti. Umetnik vise nije zanatlija kao do tad, ve je ovek mislilac, obrazovan, u drustvu nau nika i pesnika. Razvile su se dve vrste umetnika: tip svetskog oveka i tip usamljenog genija, udljivog osobenjaka.
Vajarstvo se sluzilo primerima antike vise nego druge umetnosti. Anti ki primeri direktno uti u na renesansu. U XV veku i pored crkvenih zabrana po ela se izu avati anatomija. Sto se ti e klasi ne nagote, gde se god sre emo sa nagim telom od 800 1400 godine mozemo re i da po iva iz klasi nog izvora. U XV veku ponovo se otkriva ulna lepota akta. Masvnost i monumentalnost sasvim prevazilazi okvire srednjovekovne skulpture. Sjedinjuju se klasi ni oblik i sadrzina. Umetnost rane renesanse za ra 535j96f zliku od pozne gotike tezi stavu prema ljudskom telu koji je bio sli an klasi noj sredini.
Vajarstvo rane renesanse u Italiji je delovalo kao zbir razli itih pojedinaca.
Zadnji deo statue obra uje se kao i prednji. Prime uje se uticaj antike u dobroj proporciji, polozaju, kopoziciji, detalju. Primetan je uticaj i romanike i gotike.
Za vreme renesanse skulptura se odvaja od arhitekture, mada postoje i dela vezana za arhitekturu. Obnavlja se anti ki duh, polazi se od prirode i prou ava se anatomija.
Dela:
Rajska vrata, 1435 g., reljef, pozla ena bronza, krstionica Firenca
NANNI DI BANCO
Prevazilazi srednjevekovni klasicizam. Sjedinjuje klasi ni oblik i sadrzinu. Dela:
etiri sveca, 1414 g., mermer, crkva Or San Michele,Firenca
Uspenje Bogorodice, 1420 g., reljef, Porta della Mandorla
DONATELLO )
On je najve i vajar Italije posle Mikelan ela. U io je kod Ghibertija. Resio je ve inu problema u vajarstvu. Njegova najbolja dela su ra ena u bronzi. Tezio je ja anju realizma i pristupa nosti umetni kom delu, sto postize daju i svojim figurama izrazenija li na obiljezja.
U njegovom realizmu neki vide prefinjenost. Preuzima oblike iz prirode, ne idealizuje ih toliko, a likovi su realisti ni i brutalni. Sluzi se kontrastima svetlosti i senke. Kroz izraz lica postize unutrasnju dinamiku. Vlada perspektivom i naglasava tre u dimenziju. Krajnji individualizam Donatelovog stila potvr uje injenicu usamljenog genija. Dela:
Sv. Marko 1413 g., mermerna statua, crkva Or San Michele,Firenca, prva statua posle antike sa klasi nim kontrapostom
Sv. or e 1417 g., mermerna statua, crkva Or San Michele,Firenca
Prorok (Zuccone 1425 g., mermer, zvonik firentinske katedrale, Donatello je govorio statui: «Govori, govori ina e e te avo odneti»!
Irodova gozba, 1425 g., reljef na plo i od pozla ene bronze, S. Giovanni, Siena, koristi na linearnu perspektivu
David, 1432 g., bronzana statua, prvi muski akt posle antike u prirodnoj veli ini
Gattamelata 1450 g., konjani ka statua, bronza
FILIPPO BRUNNELESHI
Bio je arhitekta. Pronasao je sistem linearne perspektive. To je geometijski postupak kojim se prostor projektuje na jednu ravan. Posto taj postupak pretpostavlja da posmatra evo oko zauzima odre en polozaj u prostoru, slika u perspektivi nam automatski kazuje gde treba da stanemo da bi smo je pravilno posmatrali.
Odlike slikarstva rane renesanse su: nema jakih kontrasta svetlosti i senke, forma se deformise linijom i jakom konturom, boja je sekundarni element, slikari su oslobo eni kanona. Naglasava se psihologija likova. Obnavlja se anti ki duh i prou ava se anatomija. Sredinom XV veka su prona ene uljane boje nov kvalitet se prenosi sa freske na platno. U prvoj polovini XV veka boja modeluje tematiku vrhunac je Venecijansko slikarstvo.
Kompozicije fresaka su velike i monumentalne. Prostor je predstavljen sto vernije. Crkvene li nosti se rade kao obi ni ljudi sa individualnim karakteristikama, sve vise se isti u portreti. Osnova je promatranje oveka, a ne imitiranje.
TOMMASO DI GIOVANNI MASACCIO 1428 g.)
On je mladi genije koji je pokreta novog pravca i otov naslednik. Potpuno je ovladao nau nom perspektivom. Dostize jedinstvo i povezanost prostora. Tako e resava probleme svetlog-tamnog i modelovanja. Figure su mu masivnije, stabilne, plasti ne i prirodno stoje u prostoru. U njegovoj kompoziciji postoji red i dostojanstvo. Njegova dela su monumentalne veli ine, likovi su odeveni aktovi, ija draperija pada kao prava tkanina. Njegovi likovi stoje u divno uravnotezenom contrapostu. Najve a sa uvana grupa dela su mu freske u Brancacciovoj kapeli u Sta Maria del Carmine. Bio je freskista, ali i vi an i u slikarstvu na drvetu. Ne koristi ostre kontrase svetlosti i senke. Blage polusenke stvaraju itavu skalu prelaznih varijanti. Dela:
Sveta trojica sa Bogorodicom i Sv. Jovanom, 1425 g., freska, crkva Sta Maria Novella, Firenca
Poreski nov i , 1427 g., freska, kapela Brancacci, Firenza
Izgnjanje iz raja, 1427 g., freska, ela Brancacci Sta Maria del Carmine Firenza
Madona na prestrolu, 1426 g., slika na drvetu
FRA FILIPPO LIPPI 1469 g.)
Likovi su mu masivni, trodimenzionalni, perspektiva je nedisciplinovana, istrazuje pokret. Dela:
Madona na prestolu, 1437 g., slika na drvetu
FRA GIOVANNI DA FIESOLE - FRA ANGELICO
On je glavni slikar firentinske renesanse posle Masaccia. Posle 1430g., njegova dela zna e temeljnu novinu u pogledu kopozicije, boje i perspektive. Dela:
Blagovesti 1450 g., freska, manastir Sv. Marko, Firenca
DOMENICO VENEZIANO )
1439 g. iz Venecije dolazi u Firenzu. Stvara nonovi tip oltarsk slike Sacra Conversazione Sveti razgovori. Likovi opste me u sobom, dozvoljavaju da budemo u njihovom prisustvu, ali ne i da im pri emo, kao u pozoristu. Ose a se Donatelov uticaj. Kolorit je integralni deo dela. Dela:
Madona sa detetom i svecima, 1445 g., slika na drvetu, Firenca, zna ajno delo po koloritu i kompoziciji
PIERO DELLA FRANCESCA 1492 g.)
Ovaj toskanac je bio najbolji Domenicov u enik. Spaja Masacciovu plasti nost, geometriju urbinskog dvora, Fra Angelicove zarke boje i severni naturalizam. Stvara dela koja izgledaju zaista moderno. Verovao je u nau nu perspektivu kao osnovu slikarstva i pokazao kako se ona primenjuje na stereometrijska tela, arhitektonske oblike i ljudsku figuru. Dok je slikao glavu, ruku ili komad draperije on je u njima vidio varijacije ili spojeve lopte, kupe, kocke, cilindra i piramide. Dela:
Otkrivanje asnog Krsta, 1460g., freska, crkva San Fracesco, Arezzo
ANDREA DEL CASTAGNA
Dela:
Tajna ve era, 1450 g., freska, Firenca
David 1457 g., slika na kozi, prikazan je pokret
LUCA DELLA ROBBIA 1482 g.)
Jedini je vajar u Firenzi posle Donatelovog odlaska. Bio je poznat po reljefima u mermeru. Dela:
An eli koji pevaju, 1435 g., reljef, katedrala Firenca
Madona sa an elima, 1460 g., gle osanaterakota
BERNARDO ROSSELLINO 1464 g.)
1436 g. dolazi u Firencu. Dela:
Grobnica Leonarda Brunija 1450 g., mermer, smatrana je za prvi spomenik koji potpuno ozna ava duh nove ere, ovim spomenikom su izmirena dva suprotna stava prema smrti: retrospektivni, komemorativni, klasicisti ki i hrisćanska briga o zagrobnom zivotu, spasenju
Bernardo Rossellino i njegovi sledbenici najvise rade crkveni mobilijar, dok su slobodne statue potpuno retke.
Oko 1450 g. razvija se tradicija realisti nog portretnog vajarstva i sve vise raste popularnost me u mecenama.
ANTONIO ROSSELLINO
Dela:
Portretna bista Giovanni Cellinija, 1456 g., mermer
ANTONIO DEL PALLAIUOLO
Prvi je umetnik koji je secirao leseve zbog izu avanja anatomije i pored crkvenih zabrana. Dela:
Herkul i Antej, 1476 g., bronzana statuetea, Firenca, snazan centrifugalni zamah
Bitka desetorice nagih ljudi 1470 g., gravura, anatomija tela u pokretu
NICCOLO DELL'ARCA
Dela:
Oplakivanje Hrista 1490 g., terakota, spoj pokreta i emocija, slikno kao kod Nike sa Samotrake
ANDREA DEL VERROCCHIO
Bio je Leonardov u itelj. Dela:
Putto sa delfinima, 1470 g., bronza, Palata Vechio, Firenza
Konjani ka statua Colleonija 1488 g., bronza, Venecija
Putto (mn. Putti) naga deca sa krilima, predstavljaju duhove
raznih vrsta (ako predstavljaju duhove ljubavi, zovemo ih kupidonima)
obi no na veseo i saljiv na in.
ANDREA MANTEGNA
On je posle Masaccia najzna ajniji predstavnik rane renesanse. Bio je mladi genije. On je istaknuti predstavnik Padovanske skole. Radio je freske. Njegove figure, pejsazi i arhitektura izgledaju kao da su izliveni u bronzi. Voli patos, veliki prizor, tvrdu, vrsto nacrtanu, jasno konstruisanu formu. Belezi svaki detalj. Koristi zablju perspektivu. Boje su hladne. Dela:
Sv. Jakova vode na pogubljenje, 1455 g., freska, kapela Oretari, Padova, srusena 1944 g.
Sv. Sebastian 1460 g., slika na drvetu
Freske u Camera degli Sposi 1474 g., Mantova,
Oculus, 1473 g., freska, Camera degli Sposi, Mantova
Bio je Mantegnin surjak. Istaknuti je predstavnih Venecijanskog slikarstva, naslikao je izvestan broj sve anih oltarskih slika tipa Sacra Conversazione. Dela:
Madona sa svecima, 1505 g., slika na drvetu, crkva S. Zaccaria, Venice, umesto razgovora ose amo duboku povezanost likova, tako da su svi govorni ki gestovi nepotrebni
Preobrazenje, 1480 g., slika na drvetu, napulj
SANDRO FILIPEPI BOTTICELI 1510 g.)
Bio je firentinski slikar. Sa njegovim delom se otvaraju vrata zrele renesanse. Bolesno ose ajan umetnik, zanet paganskom lepotom, a bio je hrisćanin, sklon misticizmu, ispastanju i kajanju. Ova mesavina misti cizma i paganskog ose anja je odlika njegovog slikarstva.
Boje su mu jednostavne, a kasnije koristi ja e boje i naglasava emocije. Nema jakog kontrasta, sen enje je ravnomerno. Koristio je kompoziciju karakteristi nu za Firencu ( tri dela centralni deo sa dva krila). Simetri nost postize rasporedom masa. Preokupacija mu je istrazivanje ljudskog tela, naro ito zenskog. Slabo se interesuje za dubinu prostora. Figure su mu istinski nage i uzivaju punu slobodu kretanja. Figure mu «lebde», ak i kad stoje. Dela:
Ro enje Venere, 1480 g., slika na platnu, Galerija Ufizzi, Firenza
Rim krajem XV veka postaje zna ajan pokrovitelj umetnosti. Bio je zanemaren papskim izgnanstvom u Avionjon.
Dela:
Predaja klju eva, 1482 g., freska, Sikstinska kapela Vatikan, jasno a prostora, matemati ki ta na perspektiva
|
