GR KA UMETNOST
Gr ka civilizacija se formirala od 1100 700 godina p.n.e. Nju formiraju plemena koja se oko 1100 godine p.n.e. doseljavaju sa severa na gr ko poluosrvo. Dve glavne grupe plemena ine:
Dorci plemena koja su se naselila uglavnom na kopnu
Jonci naseljavaju gr ka ostrva i obliznju obalu Male Azije
I pored jakog ose anja srodstva i povezanosti, zasnovane na jeziku, veri i tradiciji, kao sto su npr.: etiri velike Panhelenske (Svegr ke) sve anosti, Grci su ostali podeljeni u puno malih nezavisnih polisa (grad-drzava).
Po etna ta ka gr ke hronologije je 776 godina p.n.e. osnivanje Olimpijskih igara.
Helenski narodi su u skulpturi, slikarstvu i arhitekturi stvorili tipove i oblike i vrednosti na kojima se temelji zapadna estetika. Oni su bili prvi narod u istoriji koji je opsirno pisao o svojim umetnicima, a te izvestaje su revnosno sakupljali Rimljani i preneli ih nama. Mi, dakle, gr ku umetnost poznajemo sa originala, pisanih izvestaja i rimskih kopija.
Periodi u gr koj umetnosti:
GEOMETRIJSKI STIL (XI VIII vek p.n.e.)
HELENIZAM (325 - 31 godina p.n.e.)
GEOMETRIJSKI STIL
Geometrijski stil je najstariji karakteristi no gr ki stil u umetnosti. Mi ga poznajemo samo sa bojene grn arije i sitne skulpture. Grn arija je najpre bila ukrasena apstraktnilm sarama (trouglovi, sahovski ornament, koncentri ni krugovi), ali oko 800-te godine p.n.e. u okviru tog geometrijskog ornamenta javljaju se zivotinjske i ljudske figure. Dela su slobodna, nisu vezana za arhitekturu. Ra ene su figurine malih dimenzija, oblici su sematski, ksoane skulpture od drvenog debla ija je primarna forma forma debla. Skulpture su svedene i geometrijske, glava je predstavljena kao krug, torzo kao trougao, noge su paralelne, a ruke su uz telo. Sve je ra eno bez detalja i neskladno.
Oko 700 godine p n e gr ka umetnost ulazi u novi period orijentalizuju i stil koji je pod snaznim uticajem Egipta i Bliskog Istoka Razvoju ovog stila je doprineo razvoj trgovine. Geometrijski ornament je jos uvek prisutan, ali je ograni en na periferne zone amfora i vaza, a zapazamo i spiralne preplete i rozete kao nove motive. Najve e partije odre ene su za narativne scene, tj. figure su jasnije i dominiraju u odnosu na dekorativne elemente. Dela:
Dipilonska vaza, VIII vek p.n.e.
Amfora iz Eleuzine oslepljenje Polifema i Gorgone 650 godina p.n.e.
ARHAJSKI STIL
Arhajski stil je period procvata umetnosti, ne samo u grn ariji, ve i u monumentalnoj arhitekturi i vajarstvu. Ovaj stil je bio visi po rangu od geometrijskog. Iako mu nedostaju glavne odlike klasi nog stila uravnotezenost i ose anje savrsenog, odlikuje se svezinom.
Arhajske vaze su manje od svojih prethodnica (grn arija nije vise sluzila za nadgrobne spomenike). Mnogo je ja e isticanje teme, a prikazani su prizori iz mitologije, legendi i zivota. Naro ito visok umetni ki nivo uo avamo me u atinskim vazama (atinski stil crne figure na crvenoj podlozi VI vek p.n.e.). Na posu u iz sredine sestog veka se nalazio potpis umetnika. Neke od arhajskih vaza poseduju tako karakteristi an stil da se njihov umetni ki rukopis moze poznati i bez potpisa.
Arhajsko slikarstvo nije bilo ograni eno samo na vaze. Ra eno je i zidno slikarstvo i slike na plo ama. Za arhajsko slikarstvo je karakteristi na jasna ravnomerna boja, pa prema tome zidne slike se nisu razlikovale od slika na posu u. U V veku p.n.e. gr ko zidno slikarstvo dolazi do punog izraza, a dolazi do opadanja slikanja grn arije. «stil crnih figura» (kompozicije sa crnim siluetama na crvenkastoj podlozi, detalji urezani iglom, bele dodato preko crnog da se istaknu delovi) VI vek p.n.e.. Ovakva procedura favorizuje dekorativni i dimenzionalni efekat.
U V veku p.n.e. crne figure na crvenoj podlozi postaju crvene figure na crnoj podlozi (figure se ostavljaju crvene, pozadina se boji).
Arhajska skulptura Grci su radili skulpturu u mermeru, bronzi, slonova i i zlatu. Skulptura je monumentalna, slobodna ili vezana za arhitekturu. Veza izme u arhitekture i skulpture je ta no odre ena bez improvizacija. Rane gr ke statue (650-625 godina p.n.e.) su tretirane uko eno, frizure nalik na periku i pripijene ode e (zenska skulptura). Gr ke statue devojke (Kore) obu ene i mladi a (Kurosa) nagog, su zaista slobodne skulpture.
Njihovi preci su egipatske statue, ali na egipatskim figurama nikada nema supljina. Dotle se Gr ki vajar ne boji supljina ni najmanje, pa stoga odvaja ruke od rupa i noge jednu od druge. Dok egipatske skulpture izgledaju smirene, Gr ke su napete i pune skrivenoga zivota. Direktan pogled njihovih ogromnih o iju pruza najre itiji kontrast neznom izgubljenom pogledu Egipatskih figura. Gr ka statua je udno neizdiferencirana, one nisu ni bogovi ni ljudi, ve nesto izme u kao ideal fizi kog savrsenstva i zivotnosti koji pripada i smrtnima i besmrtnima.
Tempo razvoja gr ke statue je o igledan i tako Kuros umesto ostro uokvirenih apstraktih povrsina dobija zaobljene krivine. Celo telo pokazuje ve u svesnost masivnih zapremina, ali i jednu novu elasti nost i bezbroj anatomskih detalja koji su dati mnogo funkcionalnije nego ranije. Tip kore je nesto promenjiviji nego tip Kurosa, mada i taj razvoj ide po istoj semi. Dok se ranija Kora ponavlja kao odjek povrsine etvorougaone plo e, nova tzv. Hera izgleda kao oziveli stub. Isto tako nov je i mnogo organskiji na in obrada kose koja pada na ramena u nekim kovrdzavim pramenovima, za razliku od pre asnje masivne krute perike. Hera ima mnogo prirodniji i nezniji osmeh od svih do tada vi enih. Poslednja Kora gubi svoju krutost, a dobija na kitnjastoj, preterano prefinjenoj ljupkosti, tome doprinosi i boja.
Paralelno sa gradnjom hramova javlja se i plastika vezana za arhitekturu u vidu skulpture reljefa. Pored zabata koji je sadrzao narativne scene nije bilo jos puno mesta za koje su Grci smatrali pogodnim za plastiku na arhitekturi. Eventualno su stavljali slobodne skulpture na vrh i krajeve zabata, a reljef ispod zabata. Od raskosnog plastisnog dekora najja i utisak ostavlja friz. Nesto kasnije reljef na zabatima se napusta, a na njegovo mesto dolaze pojedina ne staute , slobodne , komponovane da se uklope u zabat. Ra ene su kao slobodne skulpture, ali ne stoje slobodno mozemo ih zvati super reljef . Izrazena je plemenitost duha. Visoki reljef i duboko zase ene figure do aravaju prostor u dubinu, blize figure su dublje izvajane. Dela:
Ati ka amfora iz Vul ija Herakle davi Nemejskog lava, slika, 525 g.p.n.e, Psijaks
Dionis u unu, 540 g.p.n.e., slika, Eksekijas
Kora, 650 g.p.n.e.
Kuros, 600 g.p.n.e.
Kuros, 525 g.p.n.e.
Moskoforos, nosa teleta, 570 g.p.n.e.
Glava Rampin, 560 g.p.n.e., prikazuje «arhajski osmeh»
Hera sa Samosa 560 g.p.n.e.
Friz Sifinijske riznice, 530 g.p.n.e.
STROGI STIL
Krajem VI v.p.n.e. razvijaju se polis i demokratija a
dolazi i do uspona i u umetnosti. VI i V v.p.n.e. predstavljaju doba razvoja
filozofije, dramskih umetnosti i knjizevnosti. Umetnici ovog doba
su: Hagelades, Kritijas i Talamis. Gubi se frontalnost i
simetrija, ima vise fantazija. Draperija nije
vise tako kruta, a glava dobija lak pokret, nestaje
arhajski osmeh znak zivota, a zamenjuje ga zamisljen izraz Zivot prozima celu figuru. Javlja se uravnotezena
nesimetrija opustenog prirodnog stava contrapposto
(protivteza). Statua po prvi put stoji u punom
smislu re i, tj. neusiljeno.
Kritijev mladi , 480 g.p.n.e., mermer, prvi put contrapposto
Auriga (vozar), 470 g.p.n.e., bronza
Dva zabata sa Zevsovog hrama u Olimpiji, 460 g.p.n.e.
Posejdon, 460 - 450 g.p.n.e., bronza, najlepsa statua u pokretu, prelaz ka klasici
KLASIKA
Gr ka klasika po inje 461 g.p.n.e.. Posle pada Tiranida probija se vrsti Dorski stil koji dovodi do stvaranja klasike V veka novog pravca. Gr ko persijski ratovi zaustavljaju arhaiku, a posle vladavine Tiranida Perikle uvodi demokratiju 510 g.p.n.e. u Atini. Isti e se duh i telo iz ijeg odnosa proizilazi stav o lepom. Tezi se ravnotezi duha i tela, spoljne manifestacije i unutrasnje sadrzine.
Klasika ne prikazuje oveka onakvim kakvim jeste, ve prikazuje ideal oveka koji je uskladio sebe spolja i iznutra, tj. svoj duh i telo. U arhaici je bila prisutna fantazija, a u klasici je paznja usresre ena na ljudsku figuru koja se analizira kroz proporciju, polozaj u mirovanju, pokret i kompoziciju. Za sklad proporcija, besprekornu anatomsku istotu, jasno u figure kroz odre en stav - kontrapost i pokret mozemo re i da su osnovne karakteristike klasike. Umetnost ide ka opstem tipu, univerzalnom tipu lepote, nema li nog izraza. Skulptura se ne zanima za portretnu umetnost, ali se javlja i specifi an na in oblikovanja glave i lica.
Lepota tela iskazuje i duhovnu lepotu. Za klasi nu Gr ku umetnost je karakteristi an prikaz patnje (patos) koja je plemenita i uzdrzana, a ne uzasavaju a. Klasika tezi neporeme enom miru. Hagelad koji je pripadao strogom stilu je bio u itelj Mirona, Polikleta i Fidije.
POLIKLET je pomerio stopala, prebacio teziste na desnu nogu, usavrsio kontraposto, utvrdio ljudske proporcije ( glava: telo=1:7 ). Napisao je delo o proporcijama Kanon. Do detalja razradio anatomiju tela. Dela:
Doriforos (koplonosa), 450-440 g.p.n.e., uzor otelovljenja klasi nog ideala ljudske lepote
MIRON istrazivao figure u naglasenom pokretu. Delo:
Diskobol
FIDIJA, radio zenske figure koje su pokrivene draperijom kroz koju se pokazuje anatomija tela. Haljina je pripijena uz telo. Radio je u slonova i i zlatu, kao i nacrte za Partenonski friz i skulpture Partenona urasle u pozadinu. Fidijin stil dominirao je do kraja V v.p.n.e.. Dela:
Doriforos
Diskobol
Niobida na umoru, 450 - 440 g.p.n.e., prvi put patos, najstariji zenski akt kod Grka
Partenonski friz, 160m, ritnmi na ljupkost kompozicije, najzna ajnija grupa klasi ne skulpture
Hegesina stela, stapanje reljefa sa pozadinom, zbog Peloponeskog rata (431-404 g.p.n.e.) obustavljena izrada velikih skulptura
SLIKARSTVO
Slikari ovog razdoblja su bili veoma uznapredovali u osvajanju iluzionisti kog prostora. Iako do danas nije sa uvano slika ni na drvetu ni na zidovima, pa tu teoriju mozemo proveriti sa slika sa posu a. Posebno su vazne slike sa grupa vaza lektijosi (kr azi za ulje za prinosenje zrtve na pogrebu. One imaju belu prevlaku na kojoj je slikar mogao da slika slobodno i sa istim prostornim efektima kao i njegov moderni naslednik koji se sluzio hartijom i perom. Gr ki slikar je savladao skra enje. Poikusao je da prosiri svoju skalu boja, ali nije uspeo da sen i i modeluje na vazama. Najpoznatiji su: Zeuksid, Eufranor, Skopas itd.
|
